Допунска настава

 

 

Допунска настава је један од видова подршке процесу учења тј. у достизању жељених резултата учења. Тиме допунска настава доприноси и остваривању исхода, развијању компетенција и достизању стандарда постигнућа. Допунском наставом школа и наставници настоје да превазиђу неке од проблема уочених у процесу учења током редовне наставе.

 

У допунску наставу се, по правилу, укључују ученици који бележе слабије резултате у учењу. Међутим, динамичан развој образовног система отворио је допунске наставе и за друге учеснике, а тиме и за одговарајућа прилагођавања у организацији и извођењу допунске наставе. У допунску наставу се могу укључити и ученици који:

 

• имају потешкоће у учењу и достизању исхода и стандарда постигнућа, а за које

није потребна израда ИОП-а и у складу са њим планирање рада;

• имају потешкоће у разумевању одређених предметних области;

• из различитих разлога, често ситуационих, повремено имају проблеме у учењу;

• наилазе на проблеме у испуњавању одређених захтева и очекивања;

• из различитих разлога имају велики број изостанака;

• немају потешкоће у учењу, али су сами или уз помоћ наставника уочили неки проблем, препреку или застој у разумевању и савладавању одређених наставних области.

 

Допунска настава може да се организује и за цело одељење уколико наставник утврди да нису остварени одређени исходи, да се касни са достизањем одређених стандарда, или да ученици не поседују довољна знања и вештине које су потребне за даљи рад тј. да не постоји основа за изградњу и развијање нових знања и умења.

 

У извођењу допунске наставе пожељно је, шта више и потребно, променити приступ учењу у односу на онај који је примењиван у редовној настави и који код  једног броја ученика или целог одељења није дао жељене резултате. Уколико се у допунској настави примени исти приступ и поступак примењен у редовној, ни она неће допринети напредовању ученика поправљању резултата учења.

 

Промена приступа у односу на редовну наставу подразумева промену активности, наставних средстава, материјала за учење, врсте, структуре и обиме задатака и сл. Наставник се опредељује и све ово планира на основу дубљег познавања природе проблема због кога је ученику потребна допунска настава, разговора са учеником о његовом виђењу проблема и начина да се проблем превазиђе, разговора са стручним сарадницима у школи, а евентуално и са родитељима. Планирање укључује појачан групни рад, често у мањој групи него на редовној настави, комбиновање индивидуалног и групног рада, додатно градуирање задатака и активности које ученик треба да обави по принципу корак по корак, заједничко планирање мањих корака, дефинисање циљева и очекиваних исхода, утврђивање рокова и сл.

 

Било да се рад одвија у мањим или већим групама или чак и индивидуално, наставник успоставља интензивну сарадњу и комуникацију са сваким учеником појединачно и ствара услове да се сваки ученик активно укључи у процес учења.

Ово подразумева да ученик има прилику да самостално описује, објашњава и на најразноврсније начине приказује и представља оно што учи и како учи (израчунава, сакупља и разврстава податке и информације, проналази кључне речи у тексту и образлаже зашто их је изабрао, покушава да реши проблем и др).