Инклузија

Уместо назива инклузивно образовање, све чешће се користи синтагма квалитетно образовање за све. У скоријој будућности можемо очекивати употребу само термина образовање, јер развој образовања све више наглашава правичност као једно од кључних својстава, а праведно је образовање које је доступно свима и спремно да свакоме пружи потребну подршку. Праведно образовање и квалитетно образовање за све су практично синоними.

У Србији је инклузија у образовању загарантована Уставом, Универзалном декларацијом о људским правима, Конвенцијом о правима детета, Конвенцијом о правима особа инвалидитетом, Општим законом о забрани дискриминације, Законом о основама система образовања и васпитања и свим законима и подзаконским актима у образовању.

На нивоу школе, инклузија се планира дугорочно, као широко постављена орјентација како би могло да се одговори на различите и променљиве образовне потребе свих ученика. У свим документима школе треба да буде јасно наведено да је школа опредељена за инклузију и да буду наведене активности и задаци кроз које ће се инклузија остваривати, пратити и вредновати.

У ШКОЛСКОМ РАЗВОЈНОМ ПЛАНУ, КАО КРОВНОМ ДОКУМЕНТУ ШКОЛЕ, ИНКЛУЗИВНОСТ СЕ ПРИКАЗУЈЕ У ПОГЛАВЉИМА:

Мисија школе – кроз одређења квалитетна, доступна, подстицајна

Циљеви развоја – кроз квалитетно образовање за све, подршку мултикултуралности, стварање подстицајне средине, учење засновано на принципима интерактивности

Временски план – кроз задатке и разноврсне активности за свако полугодиште

У Школском програму инклузивност се приказује тако што се наводе утврђене специфичне образовне потребе ученика и активности које су одговор на те потребе.

У Годишњем плану рада школе инклузивност је приказана кроз план рада Стручног тима за инклузивно образовање (СТИО), број тимова за додатну подршку (ИОП тим), теме из области инклузивног образовања које ће бити обрађиване на одељенским већима, наставничком већу, педагошком колегијуму и стручним већима.

Пословник о раду школског одбора може да садржи клаузулу да родитељи деце из осетљивих група, на предлог савета родитеља, буду придружени чланови школског одбора, без права одлучивања.

Пословник о раду савета родитеља може да садржи предлог да у сваком одељењу у коме има ученика из осетљивих група, њихови родитељи (ако већ нису изабрани за редовне), уз редовне буду чланови савета родитеља.

Срж инклузије, услов без кога не постоји, јесте препознавање баријера у образовном процесу и пружање подршке сваком ученику како би их, ако на њих наиђе, превазишао. Мере подршке се пре свега планирају за појединачног ученика на основу процене његових потреба. Некада могу да се планирају и за групу ученика (нпр. бесплатна ужина, допунско учење језика на ком се изводи настава и сл.)

Подршка може да се планира и остварује ако код ученика постоји потреба за повећањем социјалних и комуникацијских вештина или самосталности и бриге о себи. Такође, планира се и за повећање успеха у учењу одређеног предмета или дело предмета, за више предмета или за све. На предлог наставника, родитеља или стручног сарадника, поступак за пружање подршке покреће Стручни тим за инклузивно образовање школе, а планира је тим за додатну подршку који чине предметни наставник, родитељ ученика, стручни сарадник, одељенски старешина (у старијим разредима основне и у средњој школи), и по потреби, особа од поверења ако је родитељ предложи. Остварује се увек у оквиру одељења, односно вршњачке групе, а изузетно, ако ће то допринети бољем укључивању у групу, неки сегмент

може да се ради и индивидуално.

Према Правилнику о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање (у даљем тексту Правилник о ИОП-у), члан 2. право на ИОП има дете и ученик који има потребу за додатном подршком у образовању и васпитању због тешкоћа у приступању, укључивању, учествовању или напредовању образовно-васпитном раду, ако те тешкоће утичу на остваривање општих исхода образовања и васпитања, а нарочито ако ученик:

• има тешкоће у учењу (због специфичних сметњи у учењу или проблема у понашању и емоционалном развоју);

• има сметње у развоју или инвалидитет (телесне, моторичке, чулне, интелектуалне или вишеструке сметње или сметње из спектра аутизма);

• потиче, односно живи у средини у којој не добија одговарајуће подстицаје (социјално, економски, културно, језички сиромашна средина или дуготрајни боравак у здравственој, односно социјалној установи);

• из других разлога остварује право на подршку у образовању.

Право на прилагођен и обогаћен начин образовања по ИОП-у има и ученик са изузетним способностима.

Подршка се остварује кроз различите видове прилагођавања:

• прилагођавање простора, услова и организације рада, прилагођавање материјала и учила;

• прилагођавање метода, техника и облика рада;

• прилагођавање садржаја, исхода и стандарда предметних постигнућа;

• прилагођавање испитивања и оцењивања.

Основни смисао и крајњи циљ пружања подршке је да се на нивоу одељења и школе створе такви услови који ће за ученика да обезбеде:

• развој и јачање самопоуздања

• укљученост у вршњачку групу

• што ефикасније учење.

Да би се остварили ови циљеви образовни систем предвиђа следеће нивое подршке:

• индивидуализацију

• индивидуални образовни план са прилагођеним програмом (ИОП1)

• индивидуални образовни план са измењеним програмом (ИОП2)

• индивидуални образовни план са обогаћеним програмом (ИОП3)

Најзначајнији партнер и ослонац наставнику и школи у остваривању инклузивног образовања јесте родитељ ученика коме је потребна додатна подршка. Он је једини који ученика познаје у свим сегментима живота. Родитељ је и извор за најразноврсније податке помоћу којих се сагледавају јаке стране ученика и подручја у којима је потребна подршка. Такође, родитељ је и извор најваљанијих повратних информација о ефектима пружене подршке. Због свега тога, родитељ је и неизоставни члан тима за додатну подршку детету и ученику.

Да би током школовања стекао самопоуздање, да би био укључен у вршњачку групу и припремио се за касније укључивање у заједницу и да би учио, ученику се пружа онај ниво подршке за који се, на основу разноврсних показатеља и у тимској сарадњи, процени да му је у датом временском периоду потребан.

Правично је оно образовање које свима пружа могућност да развију целовит распон компетенција потребних за достојанствен и продуктиван живот .

Планирање подршке

Планирање подршке почиње прикупљањем података о ученику. Подаци се прикупљају различитим техникама (посматрањем, разговором, упитницима, тестовима итд.) и из различитих извора (од родитеља и чланова породице, наставника, стручних сарадника, вршњака, самог ученика, по потреби и лекара и/или водитеља случаја). На основу тога се, у форми есеја, пише опис образовне ситуације ученика. Кључне информације из овог описа уграђују се у педагошки профил ученика, који представља основни званични документ за планирање подршке.

Педагошки профил дат је у форми обрасца који је прописан Правилником о ИОП-у. Он садржи четири области развоја ученика: (1) учење и како учи, (2) социјалне вештине, (3) комуникацијске вештине и (4) самосталност и брига о себи.

У оквиру сваког сегмента износе се јаке стране и интересовања ученика и наводи подручје подршке, ако за њом у том сегменту постоји потреба. Као пета област у педагошком профилу приказују се и ослонци које ученик има у својој околини, а који су дефинисани као утицај спољашњег окружења на учење.

Узимајући у обзир јаке стране и интересовања ученика и подручја у којима је потребна подршка, планирају се мере за отклањање физичких и комуникацијских препрека према обрасцу прописаном у Правилнику о ИОП-у. У обрасцу су дефинисане мере/видови подршке, а тим за додатну подршку (ИОП тим) планира у којим предметима или областима су оне потребне, кратко описује начин и сврху пружања дате мере/подршке и ко је одговоран за њено спровођење.

План активности, такође дат као образац у Правилнику о ИОП-у, представља операционализацију садржаја, метода, техника, материјала, извршилаца, временске динамике и исхода за сваки корак у пружању подршке. Овај документ, у ужем смислу, представља индивидуални образовни план по коме се ученик

образује у одређеном временском периоду.

Сваки вид прилагођавања који се за ученика осмишљава, без обзира на ниво подршке која му се пружа (индивидуализација, ИОП1, ИОП2, ИОП3), треба да буде садржан у припреми за час и да буде саставни део активности планираних за цело одељење. Ученик коме је прилагођен приступ лакше учи и примењује научено, јер знања и вештине стиче у интеракцији са вршњацима, али истовремено и вршњаци имају користи од разноврсности метода и модалитета кроз које се обрађује

наставни садржај.

Ефекти примене планираних мера подршке се прате и након одређеног времена процењују и вреднују. У плану активности (без обзира да ли се ради о индивидуализацији или индивидуалном образовном плану) предвиђен је термин за вредновање ефеката примењеног приступа. Процењује се степен остварености планираних исхода и степен делотворности примењених прилагођавања. На основу тога, тим за додатну подршку може да предложи да примењивани план активности буде или ревидиран (у случају да и даље има неостварених исхода), или замењен новим (уколико није остварена већина исхода). Резултат може да буде и укидање плана активности, ако се процени да је пружена подршка оснажила ученика да образовање настави без већег прилагођавања.

Најзад, али не и најмање важно, изради индивидуалног образовног плана не може се приступити без сагласности родитеља/старатеља.