Смернице и водич за примену
ОКВИР НАЦИОНАЛНОГ КУРИКУЛУМА - ОСНОВЕ УЧЕЊА И НАСТАВЕ
Учење као социјални процес
У савременом приступу учењу и настави веома се наглашава социјална природа учења. То значи да учење не може да се разуме само као резултат индивидуалних својстава ученика и ограничи на природне капацитете за учење. И наука и савремена школска пракса јасно показују да су, као и многе друге, и способности за учење васпитљиве тј. да могу да се мењају и набоље и нагоре, у зависности од услова у којима дете живи и учи.
О социјалној природи учења уверљиво сведоче, између осталог, изузетна ефикасност групног рада и сарадничког (кооперативног) учења, као и удео који у успешности учења имају интеракција и комуникација (између ученика и наставника, међу ученицима, између ученика и наставника на једној, и других учесника и сарадника, ако их има, на другој страни).
У школском учењу је, наравно, најзначајнија комуникација ученика и наставника. А управо она има нека својства о којима треба стално водити рачуна, јер могу пресудно да утичу на ток и ефекте учења.
Суштина комуникације између ученика и наставника (или педагошке интеракције, како се понекад назива) је чињеница да је асиметрична. Учесници укључени у асиметричну интеракцију нису равноправни, у том смислу да се не налазе на истом, него на различитим нивоима развоја, и то у сваком погледу. Као одрасла особа и професионалац, наставник је тај који води и усмерава интеракцију и комуникацију са појединачним ученицима и са целим одељењем.
С обзиром на начелну развојну неравноправност између ученика и наставника, одговорност за учење и друге догађаје и активности у учионици и школи је пре свега на наставнику. Оним наставницима који са ученицима граде однос заснован на узајамном уважавању, поштовању и поверењу, овако велика одговорност не представља истовремено и велико оптерећење. Они су својим ученицима узори и ученици са интересовањем и разумевањем прате и примају њихова упутства, препоруке, налоге, процене, предлоге, захтеве и сл. Кад имају прилику да учествују у оваквој комуникацији ученици пре и лакше препознају вредност и смисао онога што раде, а то је најбољи начин да се активно укључе у процес учења, да у њега уложе труд и да и сами цене његове резултате.
Као наставник унапређивању комуникације у свом одељењу доприносите и тако што:
✓ посматрате и слушате своје ученике
Много се може научити пажљивим посматрањем и пажљивим слушањем. Не само из садржаја онога што ученици говоре или чине, већ и из начина на који то раде. Невербална комуникација је понекад речитија и више открива него вербална. Понекад је корисније посматрати ученике и из неког другог, не само наставничког угла, а осуђивати их или етикетирати не само да скоро никада није корисно, него може да буде веома штетно. Наставник који добро види и чује своје ученике дели са њима више пријатних него стресних доживљаја.
✓ водите рачуна и о емоцијама
Већину онога што се догађа у учионици прате емоционалне реакције, иако емоције у школи, по правилу, нису у првом плану. И сам процес учења може да буде окидач за снажне емционалне доживљаје. А снажне емоционалне реакције и доживљаји могу у потпуности да промене ток и резултате учења, и у правцу побољшавања и у правцу нарушавања и погоршавања. Зато је неопходно водити рачуна о могућим емоционалним последицама онога што се говори, држати се норми понашања и поступати обзирно и пажљиво.
✓ охрабрујете
Ако су уважени и осећају да су поштовани, ученици се више труде око свега што се од њих тражи. Ово укључује и ситуације у којима осећају да се уважава култура из које потичу, њихова искуства и постојећа знања и умења, специфичне способности, таленти и интересовања. Ако се у похвалама мора водити рачуна и бити разборито штедљив, да их евентуална претеривања не учине неуверљивим или чак и бесмисленим, за охрабривање скоро да нема ограничења. Кад се наиђе на проблем и тешкоћу, изрази храбрења (а не прекора или осуде) покрећу на улагање новог, додатног напора.
✓ користите хумор
Хумор је моћно средство и добар избор кад треба премостити тешкоћу, проблем или тренутну кризу. Хумор помаже да се пробије лед, уклоне баријере и ситуација учини мање напетом и напорном. Тамо где се чује смех има мање стреса и нервозе, боље се и прецизније процењује права величина проблема и проблем се лакше савладава.
✓ немате ни мезимце ни дежурне кривце - опходите се исто према свим ученицима
Охрабрујте ученике да вам дају отворене и искрене повратне информације како бисте били сигурни да ће разумети вашу поруку и како вам не би говорили само оно што мисле да желите да чујете. Уколико имају проблема са самопоуздањем, потрудите се да у разреду успоставите безбедну атмосферу и одржавајте је.
✓ контролишете конфликте
Научите да решавате проблеме и конфликте који се појаве. Употребите своје вештине слушања како бисте саслушали и разумели сукобљене стране и охрабрите ученике да причају једни с другима. Немојте бити пристрасни, већ настојте да нађете излаз из неспоразума или конфликта, чиме олакшајте пут ка решавању проблема.
Интерактивно учење има значајне предности и за наставнике. Оно рад и учење у учионици чини живљим и занимљивијим, доприноси атмосфери дружења и међусобног разумевања, што утиче на мотивацију за учење, повећава задовољство у учење чини позитивним искуством. Пошто пружа могућност да се узајамно боље упознају, начин на који усмерава и подржава своје ученике наставник може да примери стварним потребама ученика и тиме га учини и целисходнијим и ефикаснијим.
//////////////////////////////////////////////////////////////////////////
НЕКОЛИКО НЕ
Наставник који настоји да осигура повољне услове за заједнички рад и ваљану комуникацију нипошто НЕ:
■ доживљава своје ученике као ривале и не понаша се према њима као да представљају претњу или сметњу
■ поступа импулсивно, већ промишљено и разложно и за своје поступке увек има ваљане аргументе
■ осуђује своје ученике и не свети се, чак ни кад њихове поступке и понашање доживи као потпуно непримерене и разочаравајуће
■ исмева поступке нити подвргава руглу особине ученика
Стална сарадња ученика и наставника у приступу настави усмереној на учење, описаном у Оквиру националног курикулума, има и мноштво других димензија и садржаја. У прилогу 6 дато је више детаља о пружању повратне информације ученицима, као једном од најзначајнијих фактора за укључивање ученика и у учење и у вредновање учења, преузимање контроле над учењем и осамостаљивање у планирању учења, доношењу одлука и другим врстама иницијативе у прооцесу учења и образовања.
