Како сарађујемо с родитељима и другим партнерима?

 

 

 

 

 

 

 

 

Успостављање и развој партнерства и ефикасна сарадња између породице и школе кроз учешће родитеља важна је и значајно доприноси холистички (целовито) усмереном образовању и васпитању.

 

Иако је породично окружење првенствено задужено за васпитање, а школско за учење и образовање, и васпитање и образовање се на различите начине одвијају и у породичном и у школском окружењу. Узајамна усклађеност и међусобно допуњавање подршке коју дете тј. ученик добија у оба ова окружења ствара најповољније услове и за лични и за образовни развој и напредак.

 

Укључивање родитеља и учешће родитеља у школском делу живота и развоја њихове деце на конструктиван начин, у највећој мери зависи од ваљаности комуникације између родитеља, наставника и школе у целини. А предуслов за такву комуникацију је да се у школском програму школе јасно види како се у њој остварује приступ учењу и настави описан у Оквиру националног курикулума као и да се комуникација у највећој мери односи на питања везана за индивидуални напредак детета као ученика и члана школске заједнице. Овакав приступ одржава комуникацију у прихватљивом контексту и спречава неспоразуме, могући настанак негативних ставова и њихов утицај на квалитет међусобне сарадње.

 

Најбољи начин да се родитељи укључе је да буду консултовани и да учествују у изради школског програма и других документа кроз које се школа отвара према локалној средини и својим кључним партнерима у њој. Ако из неког разлога то није изводљиво, школа би морала да се додатно потруди да своја, као и кључна национална документа (пре свих Оквир националног курикулума – Основе учења и наставе) родитељима предочи, разјасни, подробно образложи и заједно са њима их што детаљније размотри. Разноврсне методе и технике групног рада могу да се користе у ове сврхе. Овакав приступ доприноси бољем узајамном разумевању, а онда и успостављању узајамног поштовања и поверења.

 

Када се школа и породица повежу у конструктивној сарадњи, онда једна другој служе као подстицај и ослонац. Школа помаже породици да разуме и подржи развојни пут детета и младог човека, а породица школи да разуме специфичности ученика у односу на услове у којима живи и одраста. Родитељи имају увид, а често и добре идеје о томе какав рад са њиховом децом даје најбоље резултате. То се посебно односи на родитеље чија деца захтевају посебну подршку, која захваљујући овој сарадњи постаје делотворнија.

 

План сарадње с родитељима и начин унапређивања ове сарадње може да дефинише школа у својим развојним и програмским документима. Посебна пажња се притом посвећује ученицима и родитељима из рањивих друштвених група, јер је њима ова сарадња најпотребнија и од ње могу да имају највећу корист.

 

На исти начин, кроз свој школски програм и, евентуално одговарајући акциони план, школа може и треба да планира сарадњу са локалном заједницом. У локалној заједници школа може да нађе веома корисне сараднике и партнере, како у институцијама јавног сектора, тако и међу послодавцима и предузетницима. могу да буду од велике помоћи као ресурс и као средина за учење и оснаживање вештина и компетенција. Треба развити и добре односе и акциони план за сарадњу.

 

Препоручује се и сарадња између школа. Може се чак одвијати и на нивоу наставника; подела задатака корисна је за развој наставника кроз заједничку рефлексију, а заједничко планирање активности и материјала штеди време и енергију.