Подршка коју ученик добија индивидуализацијом наставе је непроцењива. Прво, само учење је олакшано, јер се ослања на стварне ресурсе којима ученик располаже. Друго, заједничким радом у малој групи, оно је и обогаћено. Индивидуализација наставе ствара претпоставке да се у највећој мери искористе многобројне могућности и предности сарадничког (кооперативног) учења: увид у сопствено учење као резултат сарадње и размене са другима, прилика да се уоче, посматрају и прихвате разноликости у начинима учења и да се властити упореде са начинима учења других.

Ако је циљ наставе буде делотворна за сваког ученика, што значи и квалитетна, она неминовно мора бити диференцирана, не само због различитих личних особина ученика, већ и због разлика које међу њима постоје у погледу обима и нивоа развијености претходних знања и вештина.

Стварати услове за развој саморегулације и општих међупредметних компетенција значи, на темељу доброг познавања ученика, стално осмишљавати изазовне и привлачне активности и задатке. При томе је права професионална мудрост уравнотежити однос између изазова тј. захтева и очекивања и нивоа тренутних могућности, наћи праву меру између онога што је идеално, пожељно и реално. Један од сигурних показатеља да је права мера пронађена је заинтересованост ученика за учешће у активностима и изради задатака.