Међупредметне теме

Интегративне међупредметне теме

У тематском приступу настави теме могу да се бирају и формулишу на разноврсне начине и с обзиром на разноврсне факторе и критеријуме. Савремени курикулуми, међутим, врло често дефинишу специјалне теме које су посебно значајне, било из угла остваривања циљева наставе и образовања уопште, очекиваних исхода, развоја компетенција и достизања стандарда постигнућа или из неког другог угла, битног за одговарајућу примену решења која су курикулумом дефинисана.

И наш документ, Оквир националног курикулума – Основе учења и наставе, предвиђа реализацију интегративних међупредметних тема које су нарочито значајне у контексту остваривања циљева образовања и васпитања у Србији.

Међу овим темама су интеркултурално образовање и васпитање, образовање за одрживи развој и професионална оријентација. Заједничко овим темама јесте да нису специфично везане ни за један школски предмет, да јесу веома повезане са дефинисаним општим компетенцијама и да одговарају на неке врло изражене потребе друштва у савременој Србији.

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Интеркултурално образовање и васпитање

Интеркултурално образовање и васпитање (ИОВ) уважава и подржава различитост у свим областима људског живота. Оно ученике чини осетљивим на чињеницу да су људи природно развили различите начине живота, обичаје и погледе на свет и да нас та разноликост пре обогаћује него што нас дели и раздваја.

ИОВ у исти мах промовише равноправност и људска права, залаже се за осигурање једнаких могућности, супротставља неправди и дискриминацији и заговара вредности на којима се изграђује демократско друштво.

ИОВ тежи да промовише и развије:

• боље узајамно разумевање различитих култура у модерном друштву

• способност комуникације између припадника различитих култура

• флексибилнији став према културним различитостима

• спремност за ступање у интеракцију са особама другог културног порекла.

Интеркултурално образовање и васпитање је основни предуслов за развој интеркултуралане компетентности и интеркултуралне осетљивости.

Интеркултурална компетентност је способност да се културне разлике препознају и користе као један од ресурса за учење. За то је потребно да постоји радозналост и узајамно поштовање како би се превладала напетост која често прати сусрет припадника различитих култура.

Кључни елементи интеркултуралне компетентности су:

1. свест о себи као комплексном културном бићу

2. свест о утицају који култура којој припадамо има на наше мишљење и понашање

3. способност да заједно са другима истражујемо прећутне претпоставке које утичу на наше понашање

4. отвореност за различите погледе на свет, начине мишљења и решавања проблема.

Интеркултуралана компетентност и интеркултурална осетљивости нису урођене људске особине, већ се развијају кроз различите облике учења и образовања. Истовремено, интеркултурално поучавање ученика не може да буде задатак само појединих наставника нити се може свести на један школски предмет. Оно се остварује кроз све сегменте школског рада - кроз наставу, ваннаставне активности, неговање одговарајуће школске културе, познавање и заједнички рад са ученицима који припадају различитим групама и културним заједницама у школи и ван ње.

Интеркултурално образовање и васпитање изискују познавање себе и властите културе да би се могао разумети други и друга култура. Овај процес је изузетно изазован јер подразумева рад на дубоко укорењеним уверењима о томе шта је добро а шта лоше, преиспитивање и критичко промишљање сопственог погледа на свет. Кроз овај сложени процес ученике воде њихови наставници.

Да би били у стању да подстичу развој интеркултуралних компетенција код својих ученика неопходно је да их наставници и сами поседују. То значи да имају знања о различитим културама, способност уочавања и прихватања различитости, позитивне ставове о својој и другим културама, да су интеркултурално осетљиви. Треба имати у виду и да компетенције за интеркултурално образовање и васпитање нису додатни аспект професионалног развоја наставника, већ важан део саме професије наставника.

Осмишљавање и реализовање програма интеркултуралног образовања није лак задатак ни за стручњаке ни за практичаре. Ипак, у свакодневном школском раду и животу школе има доста простора за развој интеркултураног образовања и васпитања. (Како наставници могу да развијају интеркултуралну компетентност и осетљивост ученика погледајте у саветима.)

САВЕТИ:

Како сваки наставник може да развија интеркултуралну компетентност и осетљивост

ученика

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Професионална оријентација

Као тема око које може да се организује наставни рад на свим школским узрастима, професионална оријентација је бар двоструко интегративна. У њој се, са једне стране, повезују неки од циљева заједничких школи и породици - развој самосталног и одговорног младог човека, способног да доноси промишљене, ваљане одлуке о свему што је важно за живот у текућем или неком будућем тренутку. Са друге стране, у професионалној оријентацији се стичу и укрштају сви најважнији разлози због којих су наставни предмети уопште и укључени у образовни програм.

У професионалној оријентацији се лако препознаје већина циљева и општих исхода образовања, као и циљеви учења и исходи појединачних наставних предмета. Дакле, у школи која настоји да пружи образовање и васпитање засновано на принципима

целовитости, функционалности, релевантности и одрживости и да омогући укључивање и активно учешће свих, професионална оријентација је неизбежна и као тема и као област наставног рада. Кроз различите врсте активности ученици се оспособљавају да идентификују и унапређују своја интересовања, потенцијале и компетенције, да истражују путеве и могућности образовања, да препознају и сагледавају захтеве света рада и у непосредном сусрету са њим брусе своје изборе и доносе одлуке.

Стога није ни чудо што су развоју и активном приступу професионалној оријентацији у образовању посвећени неки од најамбициознијих пројеката и што се тиме баве неке од најпрестижнијих организација. У један од њих, који је реализовала Немачка

организација за међународну сарадњу (ГИЗ), био је укључен велики број основних школа у целој Србији. Пројектне активности су једним делом обухватале и рад са ученицима средњих школа и то преко локалних канцеларија за младе. Све информације о овом пројекту се могу наћи на адреси http://profesionalnaorijentacija.org. На овој адреси се налази и обиље примера добре праксе који могу послужити као инспирација за сличне иницијативе и у другим школама.

Примери добре праксе:

Пример добре праксе који се односи на интеркултурално образовање и васпитање.

ПРИМЕР 3:

ОБИЧАЈИ ПОРОДИЦА РАЗЛИЧИТЕ НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ

ОШ "Десанка Максимовић", Чокот

Примери рада у школама који илуструју интегративни, интердисциплинарни приступ у образовању за одрживи развој.

Изабрани примери су само део онога што је у школама настало као резултат обуке намењене припреми за примену Оквира националног курикулума – основа учења и наставе у оквиру пројекта Развионица.