Како наставник може да развија интеркултуралну компетентност и осетљивост ученика?

 

 

Осмишљавање и реализовање програма интеркултуралног образовања није лак задатак

ни за стручњаке ни за практичаре. Ипак, у свакодневном школском раду и животу школе

има доста простора за развој интеркултураног образовања и васпитања.

 

Сваки наставник може да развија интеркултуралну компетентност и осетљивост ученика кроз:

 

• истраживање, препознавање и прихватање разлика као важне димензије наставе која омогућује учење за живот у условима велике разноликости која карактерише савремени свет

 

• разумевање чињенице да су ученици у одељењу и школи најважнији извор различитости и мултикултуралности

 

• критичко преиспитивање сопствене праксе из угла расподеле моћи и привилегија у одељењу и школи, како се не би властитим поступцима доприносило дискриминацији (нпр. да ли има ученика које чешће пропитујем или опомињем него остале, које више него друге подстичем или им помажем)

 

• обезбеђивање једнаких могућности за учешће у наставним и ваннаставним активностима свим ученицима, укључујући и оне који припадају мањинским тј. другим културним и етничким групама

 

• уочавање различитих видова дискриминације у школском животу и старањем да се забрана дискриминације доследно поштује

 

• коришћење сваке прилике да се разговара и да се разматрају питања која се односе на расизам, сексизам, хомофобију и друге облике дискриминације

 

• стварање услова за отворени разговор са ученицима о дискриминацији у друштву, о непоштовању људских права и права детета, са нагласком на правима која су повезана са етничком, културном и верском припадношћу

 

• избегавање етикетирања и употребе стереотипних израза, фраза и начина говора о различитим, посебно мањинским групама, као и сврставања мањинских група у категорију други

 

• коришћење различитих стратегија, метода, техника поучавања како би се створили услови у којима ученици уче једни од других кроз размену различитих искустава и перспектива

 

• пружање прилике ученицима да и сами предложе тему за учење у овој области

 

• прилагођавање начина испитивања и оцењивања искуствима ученика који припадају различитим културним и етничким групама

 

• организовање активности (нпр. позоришних представа, спортских такмичења, излета и сл.) у којима учествују ученици из различитих културних група

 

• охрабривање ученика да постављају (критичка) питања о ономе што чују на часовима или читају у уџбеницима и подржавањем критичког мишљења уопште

 

• сагледавање једног друштвеног догађаја из различитих углова и тачака гледишта

 

• повезивање поучавања и учења са кључним глобалним темама и темама важним за локалну заједницу

 

• наставне материјале и садржаје који укључују перспективе свих релевантних култура и група - мултиперспективност

 

• избор наставних материјала и садржаја који не изражавају наклоност, нити подржавају стереотипе, предрасуде и говор мржње

 

• коришћење разноврсних извора која одражавају културну разноликост не само локалне средине него и света уопште

 

• обогаћивање наставе садржајима који се заснивају на искуствима самих ученика који долазе из различитих социјалних група, заједница и култура

• непосредну примену мултиперспективности у избору и излагању различитих материјала у настави, на огласним таблама, сликама, фотографијама, постерима, у школским новинама

 

• тимски рад са другим наставницима и узајамним проверавањем садржаја и приступа које користе из угла праведности и равноправности (хоризонтална подршка)

 

• учешће у програмима професионалног усавршавања намењених развијању и унапређивању сопствене интеркултуралне осетљивости компетентности.