Учење оријентисано на проблем

 

Учење оријентисано на проблем представља учење кроз обављање истраживачког задатка који се односи на неку појаву или тему (прилог 8). Истраживачки задатак укључује тражење информација, разматрање прикупљених информација, одабир и међусобно повезивање информација, повезивање тако организованих информација са већ постојећим знањима, што је пут изградње нових знања. Истраживачки задатак ове врсте може да се обавља унутар наставе једног предмета, али је још боље када се планира и реализује као међупредметна тема.

 

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

 

Наставник оснажује вештине учења тако што:

 

• помаже ученицима да препознају, дефинишу и анализирају основна питања везана за истраживачки проблем

 

• подстиче разговор о томе како ученици виде могућности за решавање проблема, током кога се износе и разматрају одговарајући аргументи

 

• подржава структурирање нових сазнања која су резултат овог процеса

 

• упућује ученике на различите изворе информација (стручњаци, архиве, литература, интернет, софтвер, медији итд.)

 

• помаже у сачињавању и приказивању извештаја о добијеним резултатима и изнађеним решењима, јавно, усмено, у писаној или дигиталној форми

 

• подстиче и осигурава услове да се резултати и решења испробају у пракси.

 

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

 

Ова врста учења код ученика:

 

• активира претходно знање

 

• кроз испробавање решења подстиче и дубље разумевање природе проблема и појачава доживљај смислености учења

 

• осигурава трајност и применљивост изграђених знања.

 

На овај начин се може радити на проблемима који су:

 

• аутентични тј. представљају стварне проблеме у стварном свету

 

• обухваћени важећим курикулумом

 

• релативно нејасни, недовољно структурисани и пропраћени оскудним информацијама

 

• налик онима у стварном свету.

 

Истраживање се у настави усмереној на проблем обавља као групна активност. Тимовима ученика наставник је ментор и ресурс. Он планира главни истраживачки задатак, прати и интервенише током израде истраживачког пројекта у групама, даје повратне информације о процесу рада и оцењује ученике и резултате до којих су групе дошле.

___________________________________________________

 

Посебно су важна ова задужења и послови наставника:

 

• формирање групе (3-5-7 ученика)

• што реалистичније представљање проблема

• активирање групе (група наглас мисли о проблему, утврђује главне претпоставке, приоритете и план рада)

• давање повратних информација

• тражи презентацију главних хипотеза

• помаже око процене ваљаности хипотеза

• организује извештавање о резултатима.

 

____________________________________________________

 

Бројне су користи које ученици имају од учења оријентисаном на проблем. Такав начин учења непосредно активира и ангажује претходно изграђена знања, даје прилику за прикупљање, обраду, структурисање и реструктурисање информација и података, уклапање нових у постојеће и прилагођавање постојећих новим информацијама и подацима, подстиче успостављање и јачање унутрашње мотивације и, а најважније од свега је што, захваљујући активном учешћу у истраживачким активностима које су заправо активности учења, настају квалитетна, утемељена и примењива знања, која показују да је школско учење смислено и да је вредно труда који се у њега улаже.

 

Неки важни елементи структуре и тока проблемски усмереног учења приказани су и описани на доњем приказу.