Саморефлексија и самовредновање

 

Самовредновање је једна од важних компоненти учења. Оспособљавање ученика за самовредновање учења је један од професионалних задатака наставника. Вештине самопроцењивања се најбоље развијају кроз повратне информације о начину, току, садржају и резултатима учења које ученик добија од наставника и о којима разговара са наставником. Резултат тих разговора су заједнички планови у које се трансформишу запажања, коментари, предлози које наставник даје ученику с циљем да га подржи у процесу учења и постизања жељених резултата.

 

Вештине самопроцењивања и самовредновања подразумевају да ученик разматра, (критички) анализира и процењује сопствено учење у односу на циљеве и да добијена сопствена запажања и процене, заједно са повратним информације које добија од наставника, користи да поправи све што може у начину на који учи и планира учење. Вештина самопроцењивања доприноси развијању одговорности и самосталности у учењу.

 

Самовредновање има ослонац и у рефлексији тј. размишљању ученика о процесу учења. Оваква размишљања је потребно брижљиво подстицати и охрабривати, јер до њих не долази ни сасвим спонтано, нити код сваког ученика. Посебно ретко се практикује тамо где суе наглашени спољашња мотивација (учење за оцену, стриктни захтеви, ниска толеранција грешке и сл), сумативно оцењивање и репродукција предметног градива. За рефлексију је потребно да наставника стварно занимају размишљања и запажања ученика, да постоји прилика за разговор о тим запажањима и да цео овај труд није беспредметан. Ако наставник прида значај запажањима ученика и помогне му да начин на који је радио доведе у везу са резултатима, ученик ће временом о овоме почети да размишља и сам, без подстицаја наставника. Самовредновање и рефлексија лакше ничу и сазревају тамо где ученик, између осталог, има право да погреши и могућност да поправи грешку, где је учење градива праћено разумевањем појава, где се цени и придаје значај ономе што зна и уме, а где се на оно што (још) не уме и не зна не гледа као на ману и недостатак, него као на наредни корак и сл. Самовредновање и рефлексија учествују у успостављању контроле над сопственим учењем. Саморегулација, често коришћен назив за ову компетенцију, један је од дугорочно најзначајних ефеката учења и образовања и један од услова успешног учења и на вишим нивоима образовања.