Сарадничко (кооперативно) учење

 

Кооперативно учење, у коме се кроз различите активности у малим групама тежи достизању заједничког циља - изградњи новог знања, развоју новог умења и сл. почива на следећим претпоставкама:

 

• учење је активан процес

 

• знања и умења се не добијају и не могу се усвојити, већ се граде

 

• богатији контекст учења представља јачи подстицај за учење

 

• ученици се међусобно толико разликују да нема приступа који на исти начин одговара свима

 

• учење је социјални процес, социјални догађај који има дубоко индивидуално значење и смисао.

 

Интеракција кроз коју се одвија сарадња и заједнички рад у малој групи омогућује да у први план избију заједнички интереси (уместо појединачних), да се настојања у достизању циља узајамно усклађују (уместо да се то чини у изолацији), да се гради узајамно поверење, отворена и искрена комуникација, подстиче солидарност и заједништво и учи понашању које укључује различите нивое и врсте моћи. Ово је посебно важно за оне ученике који нису склони да се сами истичу нити спремни да спонтано преузимају водећу улогу или одговорност. У сарадничком учењу се и моћ и одговорност у различитим фазама рада распоређују на различите начине, па се ученици у том погледу налазе у различитим положајима и улогама и уче да се у њима сналазе.

 

У сарадничком учењу се умења и знања обликују заједничким снагама. Труд који улаже сваки појединац доноси корист не само њему, већ и свима другима у групи. Позитивна међузависност доводи до стварне посвећености и заједничком раду и заједничком успеху. Заједничко разматрање различитих извора и података, ослањање на знања и умења сваког члана, заједничко формулисање и разматрање аргумената, укрштање властитих питања и ставова са мишљењима и размишљањима других омогућује сваком члану групе да проблем или предмет учења и дискусије сагледава и разматра из разних перспектива, а то вишеструко обогаћује учење и унапређује начине размишљања.

 

Ефикасност рада целе групе расте са напредовањем сваког члана, зато група природно подржава успешан рад сваког свог припадника. Ова околност има далекосежне последице по укупан рад и напредовање ученика. Пре свега, средина за учење постаје место не само за подстицаје већ и за развој пријатељских осећања и односа. Сарађујући са другима ученици имају прилику да посматрају и разматрају и своја и туђа својства и карактеристике, да их сагледавају из различитих углова и да граде увиде који развијају и јачају самосвест и одговорност и према себи и према другима. Атмосфера подозрења, неповерења и супарништва која често прати индивидуално изолован и такмичарски настројен рад, уступа место узајамном повезивању и приближавању чланова групе, кроз које се уче важни елементи конструктивног и добронамерног понашања у заједници.

 

Стога није чудо да истраживачки налази уверљиво и увек изнова потврђују различите врсте добити од примене овог приступа у настави и учењу. Недвосмислено је потврђено да се ове добити не односе само на постигнућа ученика, него и на развој њихових сазнајних капацитета - унапређивање сазнајног нивоа, боље и дуже памћење, ефикасност у примени знања у новим и другачијим ситуацијама, јачање унутрашње мотивације. Други бројни ефекти укључују различите елементе личног и социјалног развоја и развој кључних компетенција.

Ученици ОШ Ћирило и Методије, Београд

Колико год импресивне, ове добити не следе из сарадничког учења саме по себи. Оне су по правилу резултат пажљивог промишљања и планирања наставника. Припремајући услове и стварајући ситуацију за успешан сараднички рад својих ученика наставник осмишљава задатке и активности тако да појача позитивну страну међузависности ученика, да се јасно зна ко је за шта одговоран, да ученици имају и времена и прилике да увежбавају и усавршавају своја социјална умења и да им се омогући да учествују у вредновању и самог процеса и његових резултата.

 

Функционисање групе је веома важан аспект сарадничког учења. Формирање група у одељењу, надзирање, праћење и усмеравање њиховог рада као професионални задаци припадају наставнику.

 

При формирању група треба водити рачуна о броју чланова тј. величини групе. Превелики број чланова може да омете укључивање у рад оних који се теже и спорије сналазе, мање су спремни или способни за самоистицање, повучени су или су им, да би испољили и искористили све потенцијале, треба више простора, пажње и времена. Премали број учесника, пак, ограничава  разноврсност комуникације и интеракције, те такође није повољан са становишта формативних и образовних учинака кооперативног учења. Као и у многим другим ситуацијама, одговор је у налажењу праве мере, а налажење праве мере није могуће без познавања ученика. Дакле, за формирање група у сарадничком учењу не постоје чврста, унапред дефинисана правила, већ је потребно прилагођавање с обзиром на узраст ученика, врсту сазнајног и образовног задатка, карактеристике одељења и појединаца у њему.

 

Најбоље је да су у групу укључени ученици различитих личних својстава, од достигнутог нивоа развоја сазнајних способности, преко разноврсних интересовања, до различитих начина учења. У формирању група могу у одређеној мери да учествују и ученици (нпр. тако што бирају групу у којој ће радити или предлажу чланове своје  групе). Наставник, међутим, мора да води рачуна да се избегне настајање малих клика, чему су, на различите начине и из различитих разлога, склони ученици свих

узраста.

 

Развој група као тимова захтева време, усмеравање и вођење. Ученици би требало да се смењују у вршењу различитих задужења у тиму. Може бити од користи и да привремено гостују у другим тимовима, како би из перспективе разноврсних искустава, учествовали у унапређивању рада и резултата свог тима. Што се тиче наставника, он не треба да одлаже да саопшти своје коментаре, запажања и виђење рада групе до окончања рада. Напротив, кад год процени да је то потребно, било да би преусмерио, допунио и поправио, било да би подржао и охрабрио рад групе, наставник треба да подели са групом своје утиске и оцене и да прати како и колико се његови предлози примењују.

 

Сваког ученика и у току и по завршетку рада процењује наставник, и још боље, и други чланови групе. Група разматра добијене резултате у и оцене, а разматра и свој дневник, на начин описан у прилогу 7.

САВЕТИ

 

Прилог 7

 

ДНЕВНИК УЧЕЊА (ПОГОДНО ЗА РЕФЛЕКСИЈЕ УНУТАР ГРУПЕ)