top of page

Међупредметни приступ настави и учењу

 

Међупредметно повезивање омогућује изградњу знања знатно ширих од знања које настаје ограничено на појединачне школске предмете. Оно доприноси дубљем, свеобухватнијем разумевању појава, процеса, појмова и проблема зато што ученик има прилику да их упознаје и сагледава из различитих углова и да их разматра из различитих перспектива. Сложенији и разноврснији контекст учења активира бројније и сложеније сазнајне процесе и механизме, од класификовања и успостављања логичких односа, до проблематизовања, хипотетичког и критичког промишљања. Кроз овакве процесе ученик много сазнаје и о себи самом, својим својствима, предностима, јаким и слабим странама. Реалистична самосвест која на овај начин настаје је предуслов и показатељ зрелости и представља снажан ослонац у успостављању културе учења, дефинисању циљева учења, планирању, усмеравању, обављању и вредновању процеса учења.

 

Међупредметно повезивање претпоставља интердисциплинарну наставу и учење које води изградњи знања чвршће повезаних са различитим аспектима стварности. А управо је овакав приступ настави потребан да би се омогућио и подржао развој 

међупредметних компетенција, потребних за успешно савладавање изазова и у учењу и образовању и у стварном животу. Тек кроз тематски приступ, којим се у учењу и

настави повезују различити предмети, сваки од њих може у пуној мери да допринесе оспособљавању ученика да ефикасно и сврсисходно одговоре захтевима на које наилазе у стварном свету и животу. Појединачни, узајамно изоловани и неповезани предмети томе могу да допринесу само у мањој мери и само у неким случајевима.

 

Тематски заснован и осмишљен приступ учењу и настави ствара могућности за:

 

• разноврсно комбиновање информација и знања и смислена обрада нових информација и података, чиме се ствара богатија основа за успостављање нових знања

 

• повезивање искустава и знања на разноврсне начине стечених у различитим контекстима (породици, локалној средини, културној или етничкој заједници и сл) са учењем у школи, чиме се прва унапређују и систематизују, а друга повезују са свакодневним животним ситуацијама, што их чини не само академски него и животно релевантним

 

• обликовање ставова и вредности као природног саставног дела процеса учења и образовања.

 

Тематски приступ подразумева коришћење и комбиновање разноврсних начина и техника у настави, од класичних предавања, до оних које изискују активно учешће ученика кроз различите облике тимског рада, сарадничког, пројектног

и истраживачког учења. При формулисању тема узимају се у обзир, пре свих, могућности школе и потребе ученика, али је добро да се узму у обзир и потребе локалне и шире заједнице, као и да се у остваривању такве наставе користе ресурси

којима локална заједница располаже. На тај начин школа улази у интензивнију сарадњу и размену са средином и постаје активан и значајан чинилац у њој. Озбиљан приступ планирању и реализацији тематске наставе унапређује културу учења и

рада у школи и утиче на промене у школској култури уопште. Школа тако постаје не само заједница која учи, већ и живи центар у својој средини, а интегративни приступ настави и учењу постаје фактор истинског повезивања школе и заједнице.

Овај приступ се тешко уклапа у распоред часова који је унапред и дугорочно планиран и затворен за промене и прилагођавања. Да би заиста у пуној мери остварила све своје предности и потенцијале, тематска настава тражи и одговарајући приступ у

планирању распореда часова. Ако је школски програм место где се теме формулишу и описује начин на који се планира њихова реализација, распоред часова је место на коме се планови смештају у временску и просторну реалност. Прилагодити распоред часова тематској настави значи оставити резервни простор за могуће промене, јер се начин на који ће ученици реаговати на оно што је планирано никада не може предвидети са потпуном сигурношћу. За неке активности ће можда бити довољно и мање од предвиђеног времена, другима ће бити потребно више. Тематска настава је динамична настава и, као и други облици наставе усмерене на учење, не треба, а ни не може да се уклапа у ригидне, унапред прецизно одређене временске оквире.

ПРИМЕР 1:

 

ОСВРТ УНАЗАД – ПРОШЛОСТ: ВЕЛИКАНИ НАШЕ ПРОШЛОСТИ

ОШ "Коста Трифковић", Нови Сад

ПРИМЕР 2:

 

ШКОЛСКИ ФЕСТИВАЛ НАУКЕ – ФИЗИБИЗИ

ОШ "Иво Лола Рибар", Сомбор

Примери добре праксе:

bottom of page