Међупредметни приступ настави и учењу

 

Међупредметно повезивање омогућује изградњу знања знатно ширих од знања које настаје ограничено на појединачне школске предмете. Оно доприноси дубљем, свеобухватнијем разумевању појава, процеса, појмова и проблема зато што ученик има прилику да их упознаје и сагледава из различитих углова и да их разматра из различитих перспектива. Сложенији и разноврснији контекст учења активира бројније и сложеније сазнајне процесе и механизме, од класификовања и успостављања логичких односа, до проблематизовања, хипотетичког и критичког промишљања. Кроз овакве процесе ученик много сазнаје и о себи самом, својим својствима, предностима, јаким и слабим странама. Реалистична самосвест која на овај начин настаје је предуслов и показатељ зрелости и представља снажан ослонац у успостављању културе учења, дефинисању циљева учења, планирању, усмеравању, обављању и вредновању процеса учења.

 

Међупредметно повезивање претпоставља интердисциплинарну наставу и учење које води изградњи знања чвршће повезаних са различитим аспектима стварности. А управо је овакав приступ настави потребан да би се омогућио и подржао развој 

међупредметних компетенција, потребних за успешно савладавање изазова и у учењу и образовању и у стварном животу. Тек кроз тематски приступ, којим се у учењу и

настави повезују различити предмети, сваки од њих може у пуној мери да допринесе оспособљавању ученика да ефикасно и сврсисходно одговоре захтевима на које наилазе у стварном свету и животу. Појединачни, узајамно изоловани и неповезани предмети томе могу да допринесу само у мањој мери и само у неким случајевима.

 

Тематски заснован и осмишљен приступ учењу и настави ствара могућности за:

 

• разноврсно комбиновање информација и знања и смислена обрада нових информација и података, чиме се ствара богатија основа за успостављање нових знања

 

• повезивање искустава и знања на разноврсне начине стечених у различитим контекстима (породици, локалној средини, културној или етничкој заједници и сл) са учењем у школи, чиме се прва унапређују и систематизују, а друга повезују са свакодневним животним ситуацијама, што их чини не само академски него и животно релевантним

 

• обликовање ставова и вредности као природног саставног дела процеса учења и образовања.

 

Тематски приступ подразумева коришћење и комбиновање разноврсних начина и техника у настави, од класичних предавања, до оних које изискују активно учешће ученика кроз различите облике тимског рада, сарадничког, пројектног

и истраживачког учења. При формулисању тема узимају се у обзир, пре свих, могућности школе и потребе ученика, али је добро да се узму у обзир и потребе локалне и шире заједнице, као и да се у остваривању такве наставе користе ресурси

којима локална заједница располаже. На тај начин школа улази у интензивнију сарадњу и размену са средином и постаје активан и значајан чинилац у њој. Озбиљан приступ планирању и реализацији тематске наставе унапређује културу учења и

рада у школи и утиче на промене у школској култури уопште. Школа тако постаје не само заједница која учи, већ и живи центар у својој средини, а интегративни приступ настави и учењу постаје фактор истинског повезивања школе и заједнице.