Учење као развој општих међупредметних компетенција и саморегулације и оспособљавање за целоживотно учење

Међупредметно повезана настава и активно учешће ученика у њој је и најпогоднија подлога за развој међупредметних компетенција. Суштински значајне за даље образовно и свако друго напредовање ученика, ове компетенције надилазе оквире појединачних предмета. Оне могу да се развијају само ако ученици имају прилику да осмишљавају, планирају, изводе и учествују у различитим врстама активности, да се налазе и сналазе у различитим ситуацијама, суочавају са различитим проблемима, решавају и обављају различите врсте задатака.

Један од многих трајних и корисних резултата таквог учења је и успостављање и јачање контроле над својим понашањем, а успостављање контроле над сопственим учењем је његов посебно важан резултат.

Оспособљеност за владање властитим понашањем у физичком, менталном и социјалном простору препознаје се, између осталог, и по саморегулацији. Постепено успостављање саморегулације је један од најважнијих циљева образовања. Кроз успостављање саморегулације ученик се припрема и оспособљава за успешно савладавање изазова на које наилази не само у образовању, већ и у животу изван школе и учионице. Саморегулација је претпоставка за самосталност у учењу и омогућава да се процесима учења управља без обзира где и када се учење одвија.