top of page

”Наставнички позив и сложени професионални задаци наставника у сваременом образовању подразумевају да наставник поседује многе вештине које излазе из оквира предмета који наставник предаје.”

///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

ШТА МЕ ЧИНИ РЕФЛЕКСИВНИМ ПРАКТИЧАРЕМ?

 

■ Анализирам и пратим своје поступке, доживљаје и осећања

■ Посматрам ситуацију из различитих углова

■ Трагам за елементима добре праксе

■ Испробавам другачије начине рада од уобичајених

■ Размењујем искуства с колегама

■ Прилагођавам раније сачињене планове реакцијама ученика током часа

■ Анализирам и изнова процењујем идеје на којима су засноване моје активности

 

 

Наставник има главну улогу у оцењивању постигнућа ученика. Његов задатак је да оцењивању приступи тако да оно постане саставни део учења. На тај начин оцена за ученике престаје да буде главни циљ учења, а оцењивање, уместо стресног догађаја, постаје процес у коме може да се чује и њихов глас. Када се овако схвати, организује и води оцењивање, оцена више није резултат пропитивања ученика, већ праћења, анализе и подржавања процеса учења. Захваљујући вођеном учешћу у том процесу, ученици стичу вештине праћења и оцењивања властитог рада и резултата учења, а те вештине учествују у саморегулацији, једном од главних оруђа целоживотног учења и једном од главних циљева образовања.

 

 

Наставник који подржава учење

Одговоран наставник зна да се овако сложени професионални задаци не могу успешно обављати понављањем традиционалних образаца. Уместо тога, он критички и самокритички преиспитује своју праксу и резултате које је дала и користећи налазе и показатеље преиспитивања настоји да је унапреди. Наставник који има овакав приступ својом свакодневном професионалном раду се у савременој образовној литератури препознаје као рефлексивни практичар. О том свом приступу би овакав наставник могао да каже нешто слично ономе што је наведено у доњој табели: 

Наставник који припрема ученике за целоживотно учење и сам мора стално да учи. Тада је оно што чини и за шта се залаже ученицима уверљиво и инспиративно. У раду, ставовима, понашању, делима, односу према другима, начину говора и многим другим особинама које код наставника свакодневно виде и препознају, ученици налазе узоре који многима од њих обликују чак и неке од најзначајнијих животних избора и одлука. Неколико препорука за мање стандардан приступ у настави може се наћи у прилогу 1.

САВЕТИ

Прилог 1

 

Шта све може мало другачије - неколико примера

Бити наставник значи обављати један од најважнијих послова у друштву. Учествујући у образовању младих генерација, наставник утиче на развој друштва у целини и то на дугорочној основи. У многим националним традицијама наставнички позив се сматра најузвишенијим који особа може имати. Када се дубље размотре професионалне обавезе, задаци, одговорност и лична и друштвена димензија наставничког позива и значај резултата које одговоран наставнички рад омогућава и има за ученика, његову породицу, самог наставника, школу и заједницу, такав друштвени углед је више него заслужен.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

Шта све наставник чини, у каквим све улогама наступа сваког дана, на сваком часу, у односу на сваког појединачног ученика, које су све вештине и компетенције наставнику потребне да би школа заиста била место где се учи, где се развијају кометенције и где сваки ученик има шансу за напредовање?

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

Наставник је, пре свега, главни водич кроз процесе учења. Сувишно је и помињати да је школско градиво ученицима често непривлачно и незанимљиво, а учење таквог градива додатно напорно. Овај мање или више приметан неповољан доживљај учења, наставник може да промени повезујући стварни живот и интересовања ученика са учењем у школи и ослањајући се на, младима својствену и природну радозналост, живост, отимизам и радост сазнавања и откривања. Кад се ова веза успостави, ученици су мотивисани да уче, улажу потребан труд и напор и напредују. Тада наставник има предуслове да учењем заиста подстиче развој компетенција, припрема ученике да се осамостале и преузму контролу и управљање процесом учења, подстиче их и помаже им да остварују и своје личне циљеве, не само у учењу и образовању, већ и у животу уопште.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

Наставник је и главна спона између школске и породичне средине. Сарадња са родитељима за наставника не представља само обавезу, већ ресурс на који се ослања и који користи градећи однос сарадње и са појединачним ученицима и са целим одељењем. Кад год је то потребно, наставник се са родитељима договара о елементима и детаљима приступа детету, праћењу рада, учења и понашања, а посебно о мерама подршке учењу и образовном напредовању детета. На тај начин се школа и породица узајамно допуњавају у свим облицима учења и развоја детета, и у свакодневним и у посебним околностима, када је потребна додатна пажња, брига и подршка.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

Наставнички позив и сложени професионални задаци наставника у сваременом образовању подразумевају да наставник поседује многе вештине које излазе из оквира предмета који наставник предаје. Од наставника се очекује да има развијене вештине колегијалне сарадње и тимског рада, да умешно сарађује са особама различитих узраста, различитог социјалног и образовног статуса, различитих етничких и културних припадности. Од наставника се очекује и да доприноси неговању и развоју културе учења и образовања, да на образовање гледа као целоживотни процес, а на наставу као процес учења. На наставнику је стога и професионална и морална одговорност да планира и остварује наставу на којој се процес учења заиста догађа и то не само онима који су за учење најспособнији, већ свима..

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

Подразумева се да је наставник стручњак у својој предметној области. Наставник прати, познаје, узима у обзир и примењује савремена схватања предметног садржаја, савремена стремљења у дидактици и методичке иновације. Усавршавање у домену предметних и других професионалних компетенција је стална активност наставника. 

 

Наставник је познавалац образовног система, његових јаких и слабих страна. И за једне и за друге има професионално засновано и аргументовано тумачење. Он познаје принципе на којима се заснива образовна политика, прати и тумачи кораке који се у оквиру ње предузимају. Наставник посвећено ради на остваривању циљева образовања, прихвата и залаже се за вредности које образовање промовише и темељно познаје сва кључна просветна документа.

 

У приступу настави користи све могућности међупредметног повезивања, разноврсне варијанте интегрисане, тематске, интерактивне, пројектне и истраживачке наставе, неопходне за учење које развија компетенције. Овакав приступ не може да почива само на индивидуалном ентузијазму и појединачним иницијативама заинтересованих наставника. За такав приступ је потребна системска подлога. Школски програм школе представља такву подлогу, стога наставник активно учествује у његовој изради.

///////////////////////////////////////////////////////////////////////

bottom of page