Смернице и водич за примену
ОКВИР НАЦИОНАЛНОГ КУРИКУЛУМА - ОСНОВЕ УЧЕЊА И НАСТАВЕ
Под вођством директорке и на основу обуке у коју су ушли као школа вежбаоница у пројекту Развионица, запослени у гимназији Светозар Марковић у Новом Саду су покушали да кроз свој школски програм покажу како намеравају да остваре приступ учењу и настави који је описан у Оквиру националног курикулума. Узимајући у обзир и резултате спољашњег вредновања рада школе, у овој гимназији су заједнички размишљали о томе шта треба да додају, промене и унапреде да би у својој свакодневној пракси овај документ применили на најцелисходнији начин.
Начин на који су организовали овај рад, све о чему су разговарали и што су планирали, чланови овог колектива су пратили и документовали. Захваљујући томе имају увид у процес током кога су развили слику своје школе у блиској будућности, визију школе као центра учења у коме се негују и развијају вредности и нове генерације лично и друштвено успешних младих људи. Захваљујући предусретљивости и колегијалној љубазности колектива ове гимназије, запис о овом процесу се може видети у прилогу 4.
Запис о том процесу није у овај текст укључен зато да би послужио као модел за друге школе и колективе, већ као сведочанство да можемо и сами да будемо и креатори и носиоци промена на боље. Ако послужи и као инспирација и охрабрење школама и наставницима да сами, својим професионалним умењем и заједничким радом покрену точак промена и да преузму пуну одговорност за оно што се у школи догађа, како се ради и шта се постиже, још боље.
////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////
“Иницијатива да се мењамо и унапређујемо свој свакодневни рад не мора да буде само резултат испуњавања неког налога одозго, већ сопственог увида и коришћења могућности које пружају индивидуална и колективна професионална аутономија.”
Школски програм који подржава учење
“Кроз школски програм успоставља се мост између Оквира националног курикулума и свакодневне школске праксе усмерене на остваривање његових главних циљева – враћање учења у школе, развој компетенција, организован рад усмерен ка предметним исходима и стандардима постигнућа.”
Иницијатива да се мењамо и унапређујемо свој свакодневни рад не мора да буде само резултат испуњавања неког налога одозго, већ сопственог увида и коришћења могућности које пружају индивидуална и колективна професионална аутономија. Користећи овај приступ у гимназији Светозар Марковић су израдили и анекс школског програма. Интегрални текст анекса дат је у прилогу 5.
Овај анекс добро илуструје како се дугорочно планирају промене и који кораци су предвиђени за остваривање тих промена. Свака школа у свом школском програму може да искаже оно што је за њу специфично, посебно значајно или потребно. Нпр. у анексу школског програма гимназије Светозар Марковић нису се превише бавили
коришћењем савремене информационо образовне технологије, што је једна од важних тема у Оквиру националног курикулума. Разлог је што се у овој школи систематски и стално, већ дуже време, ради и на педагошком коришћењу ових нових средстава и на развоју дигиталних и информатичких компетенција ученика. У некој другој школи то не мора бити случај и у њој ће овај сегмент рада школе бити посебно наглашен и
планиран. Нека трећа школа ће, пак, иако већ има праксу сличну оној у Светозару Марковићу, темељно обрадити сегмент везан за информационо-комуникационе
технологије (ИКТ), зато што су ученици и родитељи за то посебно заинтересовани. У таквој школи је нарочито важно да се приступ и коршћење информационо-комуникационе технологије отвори у свим видовима наставе и ваннаставних активности у школи. Ови примери показују да школа има слободу, па и обавезу, да у свом школском програму Оквир националног курикулума интерпретира и примени на начин који најбоље
одговара њеним потребама, њеним могућностима, њеним развојним очекивањима, средини у којој она постоји, живи и ради.
Школски програм никако не би требало да буде формалистички документ - резултат рада неколицине наставника, у који су уврштене копије неких других образовних докумената (нпр. Наставног плана и програма) и који већина наставника никад и не види. Кроз школски програм успоставља се мост између Оквира националног курикулума и свакодневне школске праксе усмерене на остваривање његових главних циљева – враћање учења у школе, развој компетенција, организован рад усмерен ка предметним исходима и стандардима постигнућа. Све ово може да се постигне на различите начине, те школа својим школским програмом треба јасно да
покаже у чему се састоји и које су главне карактеристике њеног начина.
Зато је важно да у изради школског програма учествују сви професионалци у школи. И не само они. Школа треба да нађе најпогоднији начин да се у израду школског програма укључе и ученици, родитељи и локална средина. Тек тада школа има изгледа да постане прави центар учења.
У првим годинама примене Оквира националног курикулума, што је период интензивних и многобројних промена, наглашених стремљења у побољшању и унапређивању рада у школи, треба очекивати учестале промене, измене и допуне школског програма школе. Ово је управо и једна од предности документа ове врсте. Он има гипкост потребну да брзо изрази и на време припреми услове и терен да се у школи ради на ономе што јој је заиста потребно.
На овај начин школски програм постаје једно од најзначајнијих професионалних оруђа за достизање и осигурање квалитетне наставе и учења које води целовитом развоју ученика.