top of page

 

ПОВРАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КАО ВАЖАН ДЕО КОМУНИКАЦИЈЕ

 

Добре повратне информације (детаљни подаци о постигнућима) значајан су регулатор наставног процеса. У једну руку, оне утичу на будуће активности ученика, будући да садрже и смернице о ономе што се очекује, а не само податке о постигнутом. С друге стране, оне служе и наставнику као резултат вредновања наставе који је важан за даље планирање и извођење наставе.

 

Повратне информације могу и треба да имају и формативно дејство. То значи да су садржај и резултати повратне информације уграђени у даљи рад ученика и да су резултати тог рада утолико унапређени. Формативне повратне информације су резултат активне и прецизне комуникације између ученика и наставника, који јасно показује шта је научено и какав је квалитет изграђеног знања и који ученика покрећу на размишљање, мотивишу и подстичу на даљи рад.

 

Пружање потпуне, јасне и корисне повратне информације о процесу учења је једна од најзначајнијих професионалних обавеза наставника. Саставни део пружања повратне информације која има формативни карактер је и провера и утврђивање да је ученик у потпуности разумео све њене елементе.

 

Није наставник једини који је извор и пружалац ове врсте информација. Важне повратне информације ученик може да добије и од других професионалаца укључених у процес учења (нпр. школског педагога или психолога), али и од својих другара у учионици. Начин на који наставник комуницира повратне информације о резултатима

рада и учења, представља образац који и ученици постепено усвајају и користе кад размишљају о начину сопственом и о раду и резултатима других. То је још један важан аспекат формативног дејства повратне информације и начина на који се она пружа. Умешан наставник ће створити услове да ученици посматрају и коментаришу начин и резултате рада својих другара. Пракса показује да су ученици, кад се обезбеди атмосфера узајамног поверења, кад се процес одвија без прикривених интереса и кад осећају да је њихово мишљење заиста уважено, изузетно коректни и објективни

процењивачи и туђих и властитих резултата. Учионица у којој се на коректан начин унакрсно размењују процене о раду и његовим резултатима је учионица у којој оцена

престаје да буде и баук и идеал и постаје оно што и треба да буде – објективни податак о нивоу успешности и подстицај за даљи рад.

 

Истраживања показују да су писане повратне информације у којима је уравнотежен однос између похвала и критичких примедби које се заиста обраћају конкретном ученику и заснивају на увиду у стратегије које у свом раду користи, веома корисне старијим ученицима и да их они озбиљно узимају у обзир. Овај приступ је такође врло ефикасан у давању повратне информације о контролним задацима ученика. Детаљно писани коментари, међутим, нису сасвим прикладни за млађе ученике.

Општи принципи и смернице за давање конструктивне повратне информације:

 

• повратне информације треба да буду усмерене на активност и резултате, а не на личност ученика

 

• повратне информације треба да буду концизне и да говоре о ономе што је суштински значајно за учење у контексту на који се односи

 

• важно је да су јасне и недвосмислене, те треба да буду исказане једноставним и разумљивим језиком

 

• никако не смеју да буду безличне или, још горе, унапред припремљене

 

• важно је да садрже и процене о процесу учења, а не само о његовим резултатима

 

• повратне информације треба пружити у разумном временском оквиру, како би ученик могао да их повеже са начином рада и постигнутим резултатима

 

• повратне информације неизоставно треба да покажу уважавање уложеног труда не треба да садрже ни само похвале, ни само критичке примедбе

 

• треба да се односе и на оно што је занима или је од интереса и ученику, а не само наставнику

 

• начин саопштавања треба прилагодити тако да ученици са мањком самопоуздања не буду угрожени нити они који су сигурни у себе фаворизовани

ЈЕДНА НАПОМЕНА

 

Ученик нема могућност да стекне потпуну слику о свом раду уколико повратне информације добија само када је успешан. Осврт на учињене грешке је важан и за учење и за самовредновање, али мора бити изречен тако да га ученик не доживи као осуду, већ као подстицај и могућност да ствари поправи.

bottom of page