top of page

Адаптирано на основу Modul für Lehrerbildung KOMPETENZTRAINING ”AKTIVE BÜRGERSCHAFT”

http://www.eubis-comenius.eu/docs/kompetenztraining.pdf;

www.eubis-comenius.eu,

1. Вежба пет реченица

 

Овај метод служи за вежбање организовања и аргументације за презентацију. Сваки члан групе пише следеће реченице: уводну реченицу (проблем, појашњење става), три реченице разраде (аргументи који су довели до кључне реченице) и кључну реченицу (= закључак/суштински садржај  аргументације)

2. Стимулативна изложба

 

Једна или неколико група припрема изложбу на одређену тему. Сврха изложбе је да се активирају посетиоци (групе ученика) да изнесу своје мишљење о теми. Посетиоци се шетају и посматрају изложбу и коментаришу је: сваки ученик добија на пример три самолепљива папирића (две различите боје) на којима пише или питања о изложби/ њеним темама и мишљењима (За шта је заинтересован, а за шта не; Шта је важно, а шта није). Након тога ученик лепи папириће на изложене предмете. На крају, организатори изложбе и посетиоци заједно разговарају

3. Студија случаја (у малим групама од 4 до 6 ученика)

 

Основна структура:

 

• Случај се бира из практичног живота/света ученика.

• О случају се води дискусија

• Траже се алтернативна решења.

• Бира се једно од алтернативних решења.

• Избор решења се оправдава/брани/аргументује.

• Избор се пореди с одлуком начињеном у стварности.

 

Циљ је развити способност ученика за доношење одлука. Ова способност захтева

 

• Знање (знање о садржају и искуство)

• Когнитивне компетенције (реализација, анализа, поређење, конструисање)

• Личну укљученост (индивидуална мотивација, одговорност, креативност)

 

Све ове вештине и карактеристике такође утичу на доношење одлука. Уз помоћ студија случаја, учи се и знање о садржају и социјалне вештине.

4. Дискусија у кругу

 

Ученици дискутују о датој теми тако што узимају у обзир правила комуникације око којих је раније постигнут договор: одржаваће се контакт очима. На раније изјаве ће се надовезивати понављањем или коментарисањем. Реч се тражи на договорен начин (обично дизањем руке). Ученици су се упознали с датом темом унапред (нпр. преко домаћег задатка). Седе у кругу или у квадрату тако да сви могу да виде једни друге. Наставник даје реч ученику који је затражи на договорен начин. Ученик износи своје мишљење, па даје реч следећем ко је тражи. Овај ученик понавља суштину претходне изјаве, коментарише је и износи своје мишљење, одржавајући контакт очима. Потом је ред на следећег ученика. На крају се може донети закључак о дискусији. Може га начинити или наставник или два ученика који раде као секретари и записују главне тачке дискусије.

 

Важно: Наставник ће појаснити правила дискусије пре почетка ове вежбе. Два ученика ће бити одређени да прате да ли се договорена правила поштују и даће своје коментаре након дискусије.

 

Напомена: одабрана тема може да се односи и на емоције, осећања, расправе, контрадикције.

 

 

5. Вршњачко испитивање

 

Добар начин да се понови научено и да се вежбају технике постављања питања, слушање и одговарање.

 

Наставник припрема питања: парови добијају различита питања (5-10). Ученици могу да у малим групама припремају питања и користе уџбенике и друге материјале/ медије. Они који седе унутар круга први постављају питања. Они у спољашњем делу круга прво понављају питање па након тога одговарају. Улоге се мењају. Ако постоје потешкоће у давању одговора, други чланови у паровима могу да једни другима помогну.

 

 

6. Двоструки круг

 

Ученици дискутују у паровима. На овај начин се упознају с искуствима, знањима и идејама других и вежбају активно слушање.

 

Парови се одређују извлачењем карата. Чланови парова седе једни наспрам других, једни у унутрашњем кругу а други у спољашњем. Сваки пар добија тему за дискусију.

 

Ученик говори другим члановима своја знања, мишљења и ставове о овој теми. Онај који слуша бележи. Након извесног времена (наставник даје сигнал) улоге се мењају: сада онај који је говорио слуша оног другог. На крају се редом читају белешке, прво они из унутрашњег, па они из спољашњег круга.

 

 

7. Три плуса и три минуса за оцену кратког процеса учења

 

Сваки ученик добија папир. На једној страни ученици пишу три позитивне напомене/ искуства. На другој страни пишу три негативне напомене/искуства. Наставник прикупља папире и ставља их на зид. Разговара се о повратним информацијама и доносе се закључци.

 

 

8. Четири угла

 

Овај метод помаже да се открију ставови ученика о одређеној теми. Различити коментари везани за тему пишу се на постерима који се каче у угловима учионице. Сваки ученик одабира одређени угао за који сматра да одговара на питање/ мишљење/изјаву наставника. Онда одлази у угао у ком се налази став који је одабрао. Ученици могу и да одаберу „свој“ угао на основу жеље да изјаву записану у том углу прокоментаришу. Ученици у сваком углу успостављају парове или мале групе у којима дискутују о свом избору. На крају један од ученика износи закључак на основу резултата дискусије. Остали ученици могу да допринесу приликом представљања.

 

 

9. Групно писање

 

У интерактивном процесу групног писања, сличности и разлике између чланова групе постају невидљиве.

 

Успостављају се групе од 3-4 ученика.

 

Свако записује своје мишљење о одређеној теми у једној од кутија у спољашњем кругу. Сва мишљења се читају наглас и објашњавају. Заједничка мишљења се уписују у кутију у средини и ученици могу да коментаришу.

bottom of page